U jednom od starijih brojeva smo imali interview sa Fabriziom Stodutom, glavnim koderom novonastale programerske kuće Real Ologram. Oko božića Real Ologram je poslao press verzije Olofighta raznim časopisima, pa tako i AMIGA STORMU. Prilično sam se iznenadio vidjevši da je ta press verzija ustvari full verzija Olofighta sa svim stvarčicama koje standardno idu uz igre (posteri, reg. kartica itd.) i tako je nastala ideja o AMIGA STORM nagradnoj igri :).

Prvi dojam koji dobijete kad otvorite kutiju je vrlo dobar. Za razliku od Vulcanovih igara sa Olofightom dobijete nekoliko postera, naljepnica, reklamnih letaka itd. Verzija koju smo mi primili je disketna sa 10 disketa. Osim nje postoji i CD-verzija koja nema nikakve razlike osim da se ne mora instalirati na HD da bi se pokrenula.

Odmah da napomenem, ja nisam uspio pretuči niti jednig fightera jer ako uzmete najlakši nivo opet neprijatelj ima više energije i više tajnih udarca. Pošto ja niti nisam veliki ljubitelj ovakvih fightačina nisam se previše ni trudio. Story mode je, kao i u svim fightačinama, igra sa pričom. Ovdje ne možete uključiti vrijeme i ako pređete sve fightere na hard ili super nivou težine dobiti ćete neke nove fightere. Ako uzmete Survival mode, morati ćete se tući sa svima po redu, ali da vam se ne obnavlja energija niti broj specijalnih udarca. Time attack mode služi za brorbu sa vremenom, Single battle je samo jedna borba, VS battle je za igru udvoje.

Pod options opcijama spadaju Autosave - automatski snima osobine vešeg borca, Sound - možete odabrati music, background (udarci itd.) i ništa (preporučljivo), FAM (ili Fighting Adaptiv Music) je ustvari engine koji prilagođava muziku tjeku događaja, Difficulty level - namještate težinu igre (i novice je pretežak, pa ne pokušavajte odmah na super), Graphic - namještanje grafike (nekoliko riječi o tome kasnije), Time - poznata stvar, kad vrijeme istekne pobjednik je onaj ko ima više energije. Stvarno neznam koji je razlog, ali ako je graphic level na high igra jako trza na mojoj konfiguraciji (040/40). Zbog toga je bolje staviti nivo detalja na low jer niti nema velike razlike, a ide malo brže.... Ali, niti tu nije potpuno tečno, zna zatrzati u nekim situacijama.

Krenimo na igru.... Likovi su dosta veliki i ne baš najbolje napravljeni, pozadina je dosta dobro napravljena, pomalo u 3D-u i ima puno pomičnih stvari u njoj (npr. mjesec kruži oko nekog planeta). Muzika i zvukovi su prilično loši i bolje ih je isključiti. Kao što sam več ptije naveo, igra je prilično teška, a još ako se dodaju i povremene trzancije počne prilično živcirati (pogotovo ako vas neprijatelj ubije iz dva-tri specijalna udarca).

Zanimljiva stvar je se rekordi mogu poslati na Olofight server preko opcije Records/send records i onda se na njihovoj web stranici pojave najbolji (što vas ujedno tjera da budete bolji od amera koji drži prvo mjesto:). Stvarno neznam što bih više rekao, Olofight nije ni do koljena dobrom starom Street Fighteru II, a da ne spominjem Capital Punisment ili nedajbože Tekken III.... Ako ste očajni ljubitelj fightačina i imate viška love, onda kupite Olofight (ili sudjelujte u nagradnoj igri, op.u.) inače, zaobići u velikom luku.

Javio sam se Real Ologramu zbog nekoliko sitnicaa, pa sam usput obavio i mini-interview.

- Jeste li sretni sa prodajom Olofighta?

Prodaja nije loša, ali tek smo na početku.

- Koja je razlika između disketne i CD verzije?

Medij :-) Nema razlike između disketne i CD verzije.

- Imate li kakvih planova za sljedeću igru?

Ako stvari budu išle dobro, mi imamo mnogo ideja za nove igre koje bismo htijeli napraviti (samo za Amigu, naravno). Ako se Olofight bude dobro prodavao možda budemo portali neke PC igre na Amigu. Mislimo da bi Amiga mnogo dobila sa time. Originalni projekti ipak imaju veći prioritet.